-Није
да се хвалим, али био сам баш добар чувар. Није било те зверке која је смела
завирити у моју авлију. Газда ме нашао као штене негде поред пруге, мокрог, смрзнутог и гладног, ни на шта нисам личио. Донео ме кући у торби, мазио ме, хранио а ја сам на његову доброту узвратио чим сам мало порастао и ојачао. Оног маторог лисца што се навадио на наше
кокоши сам одјурио тек што сам се замомчио, реп му је у мојим зубима остао. После више није смео да
приђе дворишту. Долазили су неки други млађи, безобразни, препредени али џаба
и лукавство и безобразлук. Нањушим ја лопуже па трк за њима, а они стружу ли стружу, ни пушком их не би стиг'о. Твора сам заскочио док се шуњао око кокошињца, од тад нигде ниједног, пилетину сам им огадио.
А коке расту, кљуцају по дворишту, јаја кол'ко 'оћеш. Ко да знају да их ја штитим, па дођу до мене кад изведу пилиће, да ме упознају са новим штићеницима. Газда ме вазда добро пазио, ја најурим лисца он ме части коском, није било дана да ме није помазио, топлу реч ми рекао. И
деца су ме волела, дођу, мазе ме, па се вијамо по дворишту, они циче од среће, а за пса ништа лепше од дечјег смеха. Пар пута су лопови покушали да мазну газди
неки алат из дворишта и њих сам најурио, ја кад залајем тад настаје прпа и
бежанија.
И тако сам чувао кућу, лајао и лајао, зверке и лопови су нас обилазили, виђао
сам их како пролазе ивицом имања, намргођене и љуте, а ја залајем онако реда ради,
знам да је то довољно да их држим подалеко.
И тако
је било док се једног дана не скупише лисице, творови и они сеоски лопови па рекоше да користим лавеж мржње, кажу да сам фашиста и не толеришем различитост. Нападоше
газду да мора да ме ућутка, да не лајем више, да морам да се променим или ће на
суд. Сирома' газда се бранио, објашњавао да сам добар са децом, да ме воле и коке
и овце, да чак и мачор живи са мном у слози, једемо из исте чиније, зими заједно спавамо, тако нам топлије. Џаба, лисице не одустају, сатерали несрећног човека у шкрипац и он преломи, донесе ланац, први пут у животу ме веза и каже нема више лајања. Како да га не послушам, одгајио ме
нахранио, мало ли сам добра од њега видео?
Творови и лисице сад около вршљају, смеју ми се онако везаном. Ја ћутим, ланем у себи, понекад, мојих кока више нема, и све ми више недостају!
