недеља, 20. јануар 2013.

Боба и Марија :-*:-*:-*

-Соцреалистичка емотивна мелодрама, краће речено, јефтина патетика о љубави између фине ћерке урбаних интелектуалаца која свира клавир, игра балет и учи енглески и младог и потентног гилиптера, сина гастарбајтера склоног алкохолизму и сеоске опајдаре, уз симпатије народа усмерене ка овима другима као апсолутно неуротичнима...Финале српске саге почев од "Лудих година" па до "Жикине Женидбе" направљене са почетка деведесетих за упражњавање културолошких потреба херојског, небеског народа, са буџетом од картона вињака који су током снимања испили оматорели и излапели Милан "са јарећу брадицу" и хер Жика као симбол алкохолом и ментално и духовно опустошеног српског Пријапа, доказ су величанственог потенцијала српске кинематографије да се од очајног почетка  увек може направити горе...
Елем...Остатак ноћног програма српских телевизија састојао се од документарца о вековном обичају међусобног тепања Србијанаца око међа, црне хронике, реприза турских и шпанских серија и у том тренутку јединог могућег избора, сабора чобана из Косјерића, Ужица и Бајине Баште...Са еротским врхунцем целокупних свечаности, избором најлепше чобанице са све јеленчетом и наглашеним истицањем женских атрибута брижљиво одгајаних у врлетима и вукојебинама наше земље поносне, песнички отелотвореним кроз врховни критеријум при одабиру материјала за оплодњу младих где се естетски моменат доводи у директну везу са ширином кукова и карлице и дебљину бутина и листова или ти "Море понијети и родити...".
Некад су дјецу људи плашили разним караконџулама, бауцима, дрекавцима, вампирима и другим ноћним бићима...Данас су улогу истих изгледа узели канали са националном фреквенцијом.
Елем свега овога не би било да се аутор ових речи није пред спавање најео мађарског кулена...Тако да драги другови и другарице будите изузетно обазриви приликом избора јела пред спавање.


Дарко Крчмар

Популарни постови