Зашто нисам, мислим јесам, то јест не бих смео а могао бих да будем војвођански сепаратиста који говори својим матерњим језиком који је матерњи неких других а да за то до скора нисам знао а мислио сам да знам, ваљда?
Човек учи док је жив рекоше стари Латини а на овим просторима чудесним и док је мртав.
Кад зађете у четврту деценију и откријете да је све супротно од онога што јесте знаћете да живите у држави, ајде да будем толико субјективан у покрајини ил општини у којој од 1944. славите Дан ослобођења који је у ствари био почетак окупације од стране ових које су 1941. окупирали неки скупа са онима, а које су 1945. ови окупирали мада су ови мислили су да су их ослободили од неких иако су ови оне заправо окупирали. Да ствар буде још грђа исти ти које су ови ослобађали, тј окупирали 1944. су пре тога оне од неких окупирали и раније 1918. иако су они ове тада дочекали као ослободиоце од неких, мада су тек касније они схватили да су их ови у суштини окупирали од уместо неких који су их пре тога окупирали а у ствари су они били слободни. А ови што су оне 1918. тада ослобађали од неких, односно доцнијим тумачењем оних окупирали, су 1914. били окупирани од стране неких за које су они сматрали да су и они као и ови били окупирани, да би тек по ослобођењу оних од неких од стране ових схватили да нису били окупирани од неких но слободни од ових иако су док су били слободни мислили да су били окупирани од неких и да је дужност ових да оне од тих истих неких ослободе.
Е сад тек долази тешко разумљив део...
Након ослобођења/окупације оних од неких од стране ових, моји преци су од стране ових насељени да оне од неких чувају, и све је то неколико деценија и пило неку воду док неки не схватише да су они још од 1918. а да не спомињемо 1944. од ових окупирани а не ослобођени а да су моји у томе од стране ових кључни елеменат у окупацији оних.
И онда једноставно дођох до закључка само Богу познатом аналогијом да сам ја као дефинитиван потомак мојих, а који је још од свог рођења па до дана данашњег део оних које су ови окупирали/ослободили у ствари самога себе окупирао а да сам се после населио од ових овде да бих у инат некима окупирао оне...Сума сумарум ја сам себе ослобађао да бих схватио да сам се некада окупирао, односно да се морам ослобађати од самога себе да јаднога дана не бих пао у искушење да тако слободан не паднем опет на помисао да се поново окупирам...
Ствар додатно компликује чињеница коју сам тек ових дана сазнао, а то је да су ме моји који су ме подизали и одгојили и који су међу оне од стране ових насељени да би и моје и ове и оне од неких чували, подизали на језику за који ни они сами тада нису знали да га знају, то јест мислили су да је језик ових њихов матерњи иако језик ових није био њихов матерњи, већ да им је матерњи језик језик неких тамо далеких од којих су моји међу оне дошли а које су исти ови само мало јужније окупирали док су они далеки мислили да их ослобађају од истих неких који су и оне и ове некоћ окупирали.
Тако да је мој матерњи у ствари језик од далеких окупираних на југу, од којих моји организацијом од ових међу оне због неких дођоше, да би међу онима моји схватили да им матерњи није језик ових већ језик мојих...Но о томе ћу други пут само да још мало разбистрим питање да ли сам још увек окупиран или ослобођен...
Прилог:Све је супротно од онога што изгледа да јесте
Дарко Крчмар
