Таман траје ко један школски час. Ђед и баба уђу. Устанеш. Узмеш касету, правилним корацима, уз обавезно "Дижи главу", приђеш музичком стубу, коме су као накој реликвији само одређени могли да приђу. Као технички најкомпетентнији ставиш касету, притиснеш "плеј". Врнеш се и сједнеш с миром. Одслушаш наставни материјал. По завршетку истог у највећој тишини приђеш поново музичком стубу, притиснеш "стоп-еџект", извадиш касету, врнеш се на своје мјесто. Као награду баба однекле извади комад пршуте и ножићем реже омањи комад исте. Након тога добијате дозволу да можете напустити дневни боравак.
Наставни материјал је уништен током школовања када је неко од млађих полазника, дал' грешком, дал' намерно једног дана место "плеј" притиснуо "рец" и непланирано након тога добио животну лекцију за успомену и дуго сјећање од ђеда и бабе.
