Пре закувавања, Србе треба исећи на ситне комаде по етничким, верским, класним и регионалним основама. Притом из њих исцедити вишак крви и новца ради касније боље обраде.
Прво десетак година Србе пећи на јакој ватри, редовно их заливати јаким патриотским умацима "А ла Газиместан 1989", поливати најфинијим сортама вина по могућству сорте"Крајина 1995", "Дејтон 1995", "Косово а ла Кумановски споразум 1999"...
Затим Србе у међувремену треба пропржити мало са "Карлобаг-Карловци-Вировитица" да добију радикалски шмек и испусте преосталу сиву масу.
Након првих десетак година пржења, прећи на благо крчкање, што дуже то боље, поклопити лонац и ставити у антиевропску пећницу или још боље кувати на тихој али правој русофилској демагогији. Подлога за лонац обавезно стиропор. На умереном национализму крчкати се наредних 3-5 година.
После неких двадесетак година припреме лонац је коначно спреман за употребу. Послужити се са њим док је још увек ошамућен, одстранити са њега све сувишне делове као север Косова на пример, уз свеприсутну патетику и уз обилате количине демагогије у било ком облику повремено промешати са покојом аферицом или хапшењем
Прекрстити прстиће и тихим гласом заједно са најновијим пријатељима из Брисела послужити еврофантазију уз претплату на јавни сервис и обавезну реконструкцију по укусу.
Медјутим, ако неки од коалиционих састојака вама поправља укус, слободно га саставите.
За десерт нешто сладуњаво, десерт од Мише Банане посут млеком са појачаним афлатоксином...
Уживајте у Српском лонцу.
Дарко Крчмар
