Јагодина, 29.07. 2013. (Мр.Гоод) -Боже, где си? Има ли те, правдо? За министра да л’ нам копнеш, надо?
Већ три дана непрегледна маса демонстраната окупљена испред скупштине општине Јагодина по цели дан и ноћ узвикује овај слоган док људи у тешкој неверици никако не могу да се помире са чињеницом да је најбољи градоначелник Србије одбио да буде министар у ново - наштимованој српској влади. Бол, туга, бес, очајање. То је оно што читамо на лицима окупљених Јагодинаца. Старији под теретом страшног шока падају у несвест, док млади свој непреболни револт исказују покушајима самоспаљивања. Да није најдомаћинскије милиције у Србији, ко зна колико би већ жртава међу, с пуним правом, огорченом јагодинском омладином било.
-Ситуација је изузетно тешка по нас, али је још увек држимо под контролом. Међутим, због веома великог броја демонстраната који из часа у час постаје све већи, били смо приморани да позовемоу помоћ неколико водова жандармерије из Ниша, Обреновца, Земуна и са Вождовца, са којима већ деценију уназад остварујемо одличну сарадњу на општу штету грађана Јагодине- изјавио нам је Грдан Лопужаревић, командир јагодинског МУП-а.
Ево још неких коментара веома критичне ситуације у велеграду на Белици које је наш репортер забележио данас на лицу места:
Жутомир Белић Боцко, угледни јагодниски контраверзни бизнисмен јецајући као Магдалена нам је рекао -Овако нешто да нам се деси после свега што смо урадили за Србију и за срБство?!! Ко је на то могао да помисли и у најлуђем трипу? Ништа од привреде не ради у целом Поморављу, само ми зарађујемо и обрћемо паре, и то које паре! Без нас не би било ниједне изграђене зграде, не би било праведног опорезивања свих приватника по Јагодини, хитна помоћ не би имала шта да ради. Е, мој, бато! Нисмо ми само ову Јагодину што видиш подигли. Подигли смо ми целу Србију, ма држали смо је све време радећи ефикасније од владе, војске и полиције заједно. Ми смо Србији дали крила, ми смо учинили да она непрестано буде на завидном нивоу, увек хај. Капиш? И сада да нас најбољи међу нама овако изневери? Како то да преживимо? -кроз сузе је причао Боцко.
Нешто даље нам је за око запала изузетно лепа Јагодинка која је нашем репортеру такође пристала да отвори душу.
-Од 12 године зарађујем сама за живот. Увек сам била напредна и наочита. Да није мене мој отац не би возио Мерцедес, брат ми се не би школовао у Бечу, породица не би сваке године летовала на Малдивима. Како од скромне радничке плате да се то постигне? Али ја сам увек била тигрица. Амбициозна. Гледај ове ноге! Шта кажеш, а? А груди? Добро, јесте пластика, али је коштала 15000 евра, пријатељу! Није то било ко радио. Не! Зар оваква риба да се цео живот вози у џипу? Где је ту правда, ако Бога знаш? Па да је барем Хамер у питању! Ово тело вапи за одговрајућим паковањем: Јагуаром, Поршеом или Астон Мартином. Све би то било на дохват ноге да је највећи домаћин у Србији, а и шире, постао министар, а он нам је заб’о виљушку у леђа. Није то лепо од њега. Није праведно- револтирано прича ова дама.
Док су се кроз масу људи разлегали крици, јауци и лелекање у ишчекивању да се окупљеном мору људи обрати заменик крвоначелника Татко Црвуљевић са разгласа се чуо најновији хит Лопише Усмрдевића: “Нај је змај, кад је хај”. У ушима су нам тако поред гласова очајања од јада избезумљеног народа одјекивали и оптимистични стихови ове песме најављујући неке боље дане и министре за Србију -Долети ми мала преко плота, није то срамота, немаш сто живота! Нај је змај кад је хај, а и ти си на в’р крушке, тражиш руке мушке.
Сва најновија драматична збивања у српској престоници на Белици пратите на лајв стриму:
Из Јагодине:
Моравски Бетмен
