МИРИЈЕВО
 |
| Миријево данас |
Миријево (лат. Mirievus, грч. Miriva, енг. Peaceandisox) је насеље које је удаљено од Београда скоро 10 км. Данас се налази у саставу општине Звездара, али није увек било тако...
Почетком нове ере, када су овај простор насељавала келтска и илирска племена, малоазијски номадски народ, који је себе називао Миријима, доспева на обале реке Дунав, током велике варварске најезде. Они су били један од многобројних народа тог времена који није имао сталну домовину, већ се селио спрам потреба, тражећи пре свега пашњаке и реке богате рибом. Од тада, драстично се мења етничка структура овог предела. По природи веома агресивни, Мирији веома брзо освајају насеобине како Келта, тако и Илира, и стављају их у вазални однос према себи. Такође, долази до развоја насеља која су формирали сами Мирији, тако да постепено, они потискују староседеоце јужније и северније од реке Дунав, преузимајући примат и полако стварајући сопствену оазу у овом делу Балкана.
Тако је, за непуних десет година, на овом простору формиран град Миријива, центар мале државе коју је овај дошљачки малоазијски народ временом успоставио. По уређењу, била је парламентарна анархија, са каганом на челу заједнице. Каган се бирао међу мушкарцима, а главни критеријум за избор био је да кандидат не брије длаке испод пазуха средом увече.
Свој процват, Мирији доживљавају у VI веку нове ере, када вођство над народом по први пут преузима- ЖЕНА. Њено име било је Јаснија Ранк, а на власт је дошла из простог разлога што у тим тренуцима, није било кандидата за избор новог кагана, пошто су сви мушкарци отишли у северније пределе у лов на јелене. Како заједница не би била незаштићена за време њиховог одсуства, миријске жене одлучише да међу собом изаберу новог поглавицу, који ће бранити своје сународнице док се мушки део популације не врати. Критеријум по којем је Јаснија Ранк изабрана за прву жену Миријаца, историчари до данас нису успели да утврде.
У сваком случају, новоизабрана поглаварка Миријаца, од самог почетка своје владавине, показала се као веома способна и одлучна. За само дванаест дана, Мирији проширују своју територију за шеснаест пута, на рачун својих суседа. На југу, освојили су све до данашњег Обреновца, а на северу, долазе до територије данашњег Вршца. Због својих успеха, Јаснија веома брзо добија ширу подршку међу Миријцима, тако да себе проглашава доживотном владарком свог народа, укидајући све дотадашње обичаје избора поглавица. Престоницу Миријиву, Јаснија је преименовала у Миријевополис, а од тада, народ Миријаца назива себе Миријевцима.
До опадања моћи овог народа долази са доласком Срба на просторе јужно од Саве и Дунава. По природи веома чврст и непокоран народ, Срби нису желели да признају врховну власт Јасније Ранк, тако да долази до све чешћих сукоба ова два народа. И поред добро организованих српских хорди, Мирији су били добро наоружани и са више људства, тако да је било питање времена када ће својом противофанзивом потиснути Србе са својих граница. Али, тада, Јаснија Ранк оставља свој народ на цедилу!
Како каже миријевска легенда, Јаснија је у свом сну видела далеку земљу на истоку, у којој живи 95% Сунита, 5% Шита и један Драгиша, која ју је необјашњиво призвала к себи. Заведена сновима о руковођењу још већом територијом, Јаснија је првом приликом утекла на овај део планете земље, данас познат као Арабијско полуострво (њене догодовштине из овог периода описане су у књизи “Принцеза Султана”).
Опште расуло, које је завладало међу Миријевцима, Срби су максимално искористили. Освојили су и потчинили себи читаву територију Миријевополиса, као и остале његове колоније. Од тада, Миријевци као народ у великој мери силазе са историјске сцене. Већина њих, прихватила је обичаје и културу Срба, а један мали део још увек опстаје и чува свој идентитет у насељу Миријево, са почетка овог текста.
Иван Јанковић
