Потом унучићи, ту већ због прехладе једног од чланова млађе екипе следе традиционалне методе, прво скидање температуре ракијом а потом метода лечења чувеном техником масти и старих новина...Колико ме сећање служи креће се прањем масти у три воде, да се со извуче, након тога следи стављање опране масти на новине и полагање смеше на груди и обавезно навлачење вунене одеће преко свега тога...Дете ако претекне од топлотног удара претекне а од смрада нико није умро, каже народна мудрост...Остала унучад мање више добро се држе...
Потом комшилук, ко је скоро умирао, уз обавезну употребу израза: Није ваљда, ууу..., грота, црни кукавац, мученик, спасао се (сваки израз се додаје стриктно за специфичан начин на који је покојник напустио овај свет)...Споменуше тишим гласом неког који и није неки чоек био, неки суд и тужбе приде, не чух, некад је боље не знати...
Онда кратак резиме општег стања у држави и локалу и обавезна сета за старим временима...
Мало колоквијалног разговора уз "прикривене" алузије, које се површно дотичу сећања на покушаје актуелизирања некадашње сексуалне праксе...
Још сам очекивао да службеница однекуд извади "Рошахове мрље" пита клијента шта на њима види и покуша заједно са колективом да утврди и психијатријско стање драгог нам пензионера па да клинички опис психо-физичког стања буде комплетан...
Потом следи слање рођене Цетињанке рођаку или коме ли већ новца у окружни затвор у НС-у...Е ту је убрзо ситуација ситуација почела да се отима контроли, изби свађа око броја на који се врши уплата...А ова ем Цетињанка, ем рођак у затвор, ем поче она са стране шалтера да се позива на своје племе и његове заслуге у борби за ослобођење од Турака, ем почеше да нас побројавају погледом по редовима тражећи подршку е ту мико мој неки белај мора да се деси, нака крв мора лећи...Неколицина нас се ту одлучи да напусти ред, тихо, малим, чак ситним корацима уназад, леђима окренути излазним вратима будно пратећи испред себе конфликт који се испред нас дешавао и попримао на интезитету, имајући на уму вечно дело Арсена Диклића "Не окрећи се сине"...Једина последица беше кад стрекнух мало, пошто ме онај кукавац што стоји на улазу у пошту са леђа ухвати и упита да ли желим да купим пецкалицу за муве ил црквени календар за 2013. годину...
Чим истекне постпејд уговор за мобилни, е нећеш га више мајчин сине па да гори...
Дарко Крчмар
