среда, 08. август 2012.

Ингмар Бергман (Soli Deo Gratias)


Авангардан, непоновљив, с продором у домене неистраженог, ненадмашан психолог и истраживач друге стране људског безумља, боли и разочарења, који је испитао оно од чега су други зазирали. Иначе, и сам је изјавио да не гледа своје филмове, јер су сувише психолошки тешки! А своје истраживање мрачних понора људске душе је скупо платио - и сам је доспео на ивицу безумља! Али, свеједно, непоновљив геније! Одгледај Дивље јагоде и све ће ти бити јасно, колико дубок бездан је премостио Бергман!

  Од отуђености, неосетљивости и суровости у Дивљим јагодама, преко самртног ропца и ужаса у Крицима и шапутањима до поражавајуће усамљености и преваре у Лету с Моником, Бергман на јединствен начин одсликава најшири дијапазон људских осећања, залазећи најчешће на ивицу друштвено прихватљивог, често маргинализујући карактере главних јунака до границе дозвољеног.  Бол, очај и лудило као најчешћа тематика чине овог творца епопеје људске усамљености непревазиђеним у сфери афективних стања.
Како упознати Бергмана, а остати равнодушан, питање је на који дајем одговор – немогуће. Страст и патња повезана с њом, усамљеност као последица трагичних избора, гротеска вечите дилеме да ли иза овог живота постоји други – вечни и како га заслужити и вечити Бергманов атеизам, који се прожима кроз његов комплетан опус, одражавајући бунт овог свештеничког сина, чине дело овог четвероструког оскаровца неприкосновеним. Вечите дилеме: вера или Божје одсуство, праштање или сурова казна, чине да дело овог атеисте који је, по узору на Баха, сва своја дела потписивао акронимом С.Д.Г. (soli deo gratias – Само Богу хвала), и тиме нагињао ка улози верника, и данас, пола века и више након свог настанка, остане актуелно.
  Север и шведска хладноћа, и буквално и метафорички, као и тешко детињство, оставили су трага на Бергмановом стваралаштву. Строг и конзервативан отац, који га је закључавао у мрачне ормаре по шведској зими за безначајне прекршаје као што је рефлексно ноћно мокрење у кревет, које он уопште није могао да контролише, као и патријархална средина у којој је одрастао, начинили су од овог великог редитеља бунтовника и вечитог боема. Боемски стил живота је погодовао Бергмановом филмском опусу и учинио од њега једног од највећих и најутицајнијих режисера свих времена.
  Како схватити живот после Бергманових филмова? Као шаховску таблу, на којој је све отворено, и на којој је могуће одиграти на хиљаде потеза, управо ону шаховску таблу која се, крајње симболички, појављује у уводној сцени Бергманових Дивљих јагода. И као наговештај да је сваки човек јединствен и самосвестан, и да читава његова судбина зависи од последица његових одлука.





Милица Јокановић

Популарни постови